Само два правила, Велелепота секунде- одломак
Ова кухиња је била арена у којој нема ни трунке милости. У њој су постојала само два правила. Правило број један: све мора да буде савршено. Средине нема. Принцип је да оно на чему се ради буде савршено, а ако није, онда ништа не ваља. Стандард да је нешто добро или квалитетно у овој кухињи се не признаје. Све што није савршено не ваља. Полако сам почео да размишљам да се кухиња не разликује много од живота. Ни у животу се не опраштају ствари, осим ако нису савршене. Донео сам одлуку да уградим овакав принцип у своју свакодневицу. Сваког јутра чим бих се пробудио прво сам помишљао на то – или је савршено или не ваља. Док сам ујутру стајао испред огледала, говорио сам себи: „Уради савршено, или не ради. Има много оних који су спремни да ураде савршено – ако ниси међу њима, немој се брукати ни понижавати.“ То је мисао коју сам себи понављао сваког дана, осамнаест пуних месеци, док није зацарила у сваком мом поступку и док нисам њом почео да живим. Правило број два гласи: све мора да се заврши на време. Гости не желе да чекају. Потребно је да се у тескобан оквир времена спакује савршенство. То је била формула за живљење. Нема одлагања, нема одуговлачења, нема оправдања. Стотину пута ми се десило да испечем руку, да ми оштрица ножа пређе преко јагодице прста, да ми уље прсне у лице и остави траг, да ме нервозни колега опсује, да Масимо тражи да поново припремим јело које сам спремао неколико сати, да ми конобари пребацују, да се заменик шефа иживљава на мени, да ми говори да сам незналица, будала, неспособан, глуп. Ништа ме није заустављало. Ни на шта од тога се нисам обазирао. Мислио сам како су у праву, како је моје да дођем до савршеног, а док год постоји макар и мали приговор, ја нисам дошао до савршенства. Ћутао сам, гутао и радио. То је био једини начин да успем. Имао сам јасан
циљ у глави и он ми је усмеравао поступке и мисли. Тај циљ је постао и пословно и животно одредиште и тачка до које желим да стигнем: спаковати и испоручити савршенство за тачно одређено време.